Šta je kortizol i zašto je važan za organizam?

Kortizol je jedan od najpoznatijih hormona u ljudskom telu – ali i jedan od najčešće pogrešno shvaćenih. Često ga poistovećujemo sa stresom, premorenošću ili lošim raspoloženjem, dok zapravo ima ključnu ulogu u održavanju života i ravnoteže u organizmu. 

Da bismo razjasnili ovu temu, razgovarali smo sa Mr. ph. Ninom Zdravković, koja nam je objasnila kako kortizol deluje, kada može da predstavlja problem i na koji način ga možemo držati pod kontrolom.

Koja je uloga kortizola u telu?

„Kortizol je glukokortikoid, hormon koga luče nadbubrežne žlezde, i iako se popularno naziva „stres hormonom“, ja bih pre rekla da je on čovekov esencijalni saveznik u svim opasnostima jer nam omogućava eksplozivnost i akciju“, objašnjava Nina Zdravković.

Ona ističe da bez kortizola telo ne bi moglo da funkcioniše ni blizu normalno:
„Bez kortizola ne bismo mogli da održimo adekvatan krvni pritisak, niti nivo šećera u krvi, i bili bismo hronično premoreni. Ljudi često ne shvataju da kortizol, u svojim fiziološkim granicama, ima izuzetno pozitivnu i zaštitnu ulogu u telu.“

„Jedna od glavnih uloga kortizola“, dodaje Nina, „jeste da pripremi telo na akciju i da upali sve organe, a naročito da podigne nivo glukoze u krvi. To znači da kad smo suočeni sa stresom, opasnošću ili naporom, kortizol praktično osigurava da imamo dovoljno energije da reagujemo.“

U toj ulozi, kortizol ima zanimljiv odnos sa insulinom. „Zbog svog delovanja koje je suprotno insulinu, ovaj hormon se još smatra i kontrainsularnim hormonom“, objašnjava ona, a studije potvrđuju.  

„U osnovi, kortizol podiže šećer u krvi, dok insulin taj šećer spušta. Kada su oba u ravnoteži, telo radi savršeno, ali ako kortizol postane hronično povišen, dolazi do paradoksa – on tada stimuliše ćelije pankreasa da luče više insulina.“

Takav poremećaj, dodaje Nina, može pokrenuti lančanu reakciju u organizmu. „Sve je jako povezano. Metabolički, patološka stanja potpuno se razlikuju od osnovnih fizioloških uslova. Kada kortizol ostane povišen duže vreme, telo ulazi u stanje hronične ‘upaljenosti’ i troši više energije nego što može da obnovi. Zato ljudi osećaju umor, razdražljivost, ili čak dobijaju na težini iako ne jedu mnogo.“

Da li je kortizol uvek loš?

Problem nije u kortizolu samom, već u tome što naš način života više ne dozvoljava telu da ga pravilno reguliše. Nekada su ti hormonski talasi bili kratki – brzo bismo reagovali i onda se smirili. Danas stres traje danima i nedeljama, pa telo nikada ne dobije signal da može da se opusti.“

Upravo zato, kortizol se ne bi smeo posmatrati kao nešto što treba „isključiti“, već kao pokazatelj koliko je telo opterećeno. 

Kako se luči i šta utiče na njegov nivo?

Istraživanja pokazuju da se kortizol stvara u nadbubrežnim žlezdama, ali ceo proces vodi mozak. Hipofiza luči hormon ACTH, koji stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode kortizol. „On je derivat holesterola i ima steroidnu strukturu“, objašnjava Nina.

Lučenje kortizola ima cirkadijalni ritam – najviši nivo je ujutru između 6 i 8 časova, kada se organizam priprema za dnevne aktivnosti, dok je najniži noću.

Na nivo kortizola utiču brojni faktori:

• izloženost stresu
  
• fizička aktivnost
  
• hipoglikemija (nizak šećer u krvi)
  
• količina svetlosti
  
• lekovi i hormonski poremećaji
  

Samo 10–15% kortizola u krvi se nalazi u slobodnom obliku i tada je biološki aktivan, kako tvrdi i EnM Journal . Ostatak je vezan za proteine i privremeno „neaktivan“.

Kada je kortizol povišen, a kada snižen?

Ovaj hormon se uvećava kao prirodni odgovor na stres ili manjak šećera u krvi, ali i kod određenih bolesti. Nina ističe:

„Kada je kortizol povišen, telo je u stanju aktivacije,spremno da se bori ili pobegne. Jetra tada pojačano sintetiše glukozu, krvni pritisak raste, a mozak postaje budniji i fokusiraniji.“

Sve ove promene ukazuju na to da kortizol ima centralnu ulogu u metaboličkoj stabilnosti organizma.

Simptomi poremećaja nivoa kortizola

Poremećaji nivoa kortizola često se prepoznaju kroz simptome koji zahvataju različite organske sisteme.

„Kortizol utiče na gotovo svaki deo tela“, naglašava Nina. „Mišićna slabost, povećan nivo glukoze, nervoza i nesanica samo su neki od simptoma koji prate povišeni kortizol.“

Evo pregleda najčešćih simptoma:

Prvi znak koji pacijenti često primete jeste trajni osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi ni posle odmora, što može ukazivati na disbalans hormona.

Kako se meri nivo kortizola?

Najčešće se radi analiza venske krvi, a rezultati se tumače prema referentnim vrednostima. Ako su one van granica normale, lekar može preporučiti dodatne testove.

Nina Zdravković objašnjava:
„Kada su osnovni rezultati nejasni, rade se funkcionalni testovi da bi se tačno utvrdilo gde je poremećaj. ACTH test meri kapacitet nadbubrežnih žlezda, dok deksametazonski test ispituje da li telo luči previše kortizola.”

Vrste testova:

• ACTH stimulacioni test: meri sposobnost nadbubrežnih žlezda da proizvode kortizol
  
• Deksametazonski test: proverava da li postoji naznaka Cushingovog sindroma
  
• 24časovni test urina: meri količinu slobodnog kortizola tokom dana
  

Ovi testovi pomažu lekarima da razlikuju da li poremećaj potiče iz hipofize, nadbubrežnih žlezda ili nekog spoljnog faktora.

Kako prirodno smanjiti nivo kortizola

Povišen kortizol se može ublažiti kombinacijom zdravih navika i pažljivo odabranih suplemenata. Kako navodi Mr. ph. Nina Zdravković, „pre nego što posegnemo za suplementima, uvek savetujem osnovno: regulisati san, fizičku aktivnost i ishranu.“ 

Omega-3 masne kiseline (EPA i DHA) pokazale su pozitivan efekat u smanjenju ukupnog salivarno izmerenog kortizola tokom stresnih perioda, dok magnezijum u kombinaciji sa vitaminom B6 pomaže opuštanju mišića i smanjenju napetosti, čime doprinosi stabilnijem hormonskom balansu.

Kao što ističu i stručnjaci Zdravkoteke, cilj nije trenutno snižavanje hormona, već vraćanje prirodne ravnoteže u organizmu – kroz odmor, pravilnu ishranu i podršku organizmu suplementima koji zaista deluju.

Često postavljana pitanja

Rezime

Kortizol nije neprijatelj zdravlja, već pokazatelj ravnoteže između aktivnosti i odmora. 

Kako kaže Mr. ph. Nina Zdravković, „kortizol je naš esencijalni saveznik u svakoj situaciji koja zahteva akciju. On nam daje snagu, fokus i spremnost, ali nas u isto vreme upozorava kada pređemo granicu.“

Ravnoteža je, dakle, ključ. Kada je kortizol u granicama normale, on čuva zdravlje i vitalnost. Kada je predugo povišen, postaje znak da telo traži predah. Redovan san, pravilna ishrana i svest o sopstvenom tempu života najbolji su način da ovaj hormon ostane u službi našeg zdravlja, a ne stresa.

Zdravkoteka

Zdravkoteka je farmaceutska ustanova koja je posvećena pružanju visokokvalitetnih i personalizovanih usluga zdravstvene zaštite. Osnovana 2016. godine, Zdravkoteka je od tada razvila prepoznatljivu armiju zadovoljnih korisnika, pružajući savetovanje i negu u svim izazovnim vremenima, kao što su pandemije i inflacija. Na čelu tima je magistar farmacije Nina Zdravković, koja je svoje znanje i iskustvo usmerila ka stvaranju jedinstvenog apotekarskog brenda.