Najbolji lek za pritisak: preporuke farmaceutkinje i pregled grupa terapije

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povišen krvni pritisak ima više od 1,2 milijarde ljudi širom sveta, a procenjuje se da skoro polovina obolelih ni ne zna da ima problem.

U Srbiji situacija nije ništa bolja, hipertenzija je vodeći faktor rizika za infarkt, moždani udar i hroničnu bolest bubrega.

Problem je u tome što pritisak godinama ne daje simptome, organizam se navikne, a oštećenja krvnih sudova, srca i bubrega nastaju neprimetno. Kada se tegobe konačno pojave, šteta je već prisutna. Zato ljudi koji jednom izmere visoke vrednosti počinju da traže najbolji lek za pritisak, često bez razumevanja da terapija nije univerzalna i da se određuje za svakog pacijenta posebno.

O tome šta se danas najčešće propisuje, koje nuspojave pacijenti treba da prate i kada lekovi mogu da se odlože, razgovarali smo sa Mr Ph Ninom Zdravković, farmaceutkinjom sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa pacijentima koji koriste kardiovaskularnu terapiju. 

Pored njenih saveta o samoj terapiji, u tekstu su izdvojena dva dodatka ishrani koja se u praksi često uklapaju u režim kontrole pritiska.

Magnezijum citrat za podršku kardiovaskularnoj terapiji

Solgar Magnezijum Citrat 60 tableta

Pogledaj ovde

Solgar Magnezijum Citrat je dodatak ishrani u tabletama, sa magnezijumom u citratnom obliku koji se dobro apsorbuje.

Namenjen je odraslima koji žele da nadoknade magnezijum, naročito ako imaju grčeve u mišićima, povećan umor ili napetost.

Često se uklapa u režim kod osoba kojima je propisan najbolji lek za pritisak, jer magnezijum učestvuje u radu glatkih mišića krvnih sudova i normalnoj funkciji srca.

Kombinacija vitamina za kardiovaskularno zdravlje

Cardiovitamin FD3 kapsule 30 kom

Pogledaj ovde

Cardiovitamin FD3 je dodatak ishrani koji sadrži aktivni oblik folne kiseline (5-metiltetrahidrofolat), vitamin D3 u dozi od 1000 IJ i kombinaciju vitamina B1, B6, B12 i C. 

Doprinosi normalnoj funkciji srca i normalnom metabolizmu homocisteina, koji se smatra značajnim faktorom rizika za oboljenja krvnih sudova.

Preparat se posebno preporučuje osobama koje koriste antiagregacionu terapiju i osobama u povećanom riziku od infarkta ili moždanog udara.

Šta znači povišen krvni pritisak i koje vrednosti su opasne

„Idealna vrednost je 120/80 mmHg“, objašnjava Nina. „Prema važećim Evropskim smernicama, optimalnim se nazivaju sve vrednosti do 120/80 mmHg. Normalnim vrednostima računamo 120 do 129 sa 80 do 84 mmHg, visoko normalnim ili graničnim vrednostima 130 do 139 sa 85 do 89 mmHg, dok je sve preko 140/90 mmHg povišen krvni pritisak.“

American Heart Association naglašava da se obe vrednosti posmatraju zajedno kada se procenjuje opterećenje kardiovaskularnog sistema.

Jedan izmeren povišen pritisak ne znači automatski uvođenje terapije, ali znači da osoba mora ući u praćenje. „U toj fazi najveći potencijal imaju nefarmakološke mere“, kaže Nina, „prestanak pušenja, redukcija stresa, dobre navike spavanja, više kretanja, manje šećera i soli i smanjenje telesne mase.

Najveći broj pacijenata, prema njenim rečima, upravo ove mere skrajne i zanemari, pa hipertenzija postaje hronično stanje.

Koje grupe lekova se najčešće koriste za regulisanje pritiska

Ne postoji jedan najbolji lek za pritisak koji odgovara svima. Savremene evropske i američke smernice preporučuju individualan pristup, a izbor zavisi od starosti pacijenta, komorbiditeta, navika u ishrani, načina života, da li je osoba pušač, trudnica ili dijabetičar. Upravo zato najbolji lek za pritisak za jednog pacijenta može biti potpuno neadekvatan za drugog.

„Uvođenje terapije se najčešće ne završi prvim dolaskom kod kardiologa“, naglašava Nina. „Terapijski odgovor je vrlo individualan i može se nekoliko puta menjati struktura lekova i njihove doze dok se ne pronađe pravo rešenje.“ Najčešće se koriste četiri grupe lekova, a često se kombinuju.

ACE inhibitori

ACE inhibitori opuštaju krvne sudove i smanjuju opterećenje srca. Kada su krvni sudovi opušteniji, krv lakše protiče i pritisak se postepeno stabilizuje. Često se propisuju osobama koje uz hipertenziju imaju srčana oboljenja ili dijabetes, kako navodi Mayo Clinic. Za veliki broj pacijenata ovo je u praksi prvi i najbolji lek za pritisak koji im se uvodi.

Beta blokatori

Beta blokatori smanjuju efekat hormona stresa na srce, čime se sprečava ubrzano i naporno pumpanje krvi. Kako objašnjava Stetoskop, ova grupa se koristi kod osoba sa ubrzanim radom srca ili određenim srčanim tegobama.

Diuretici

Diuretici utiču na izlučivanje viška tečnosti i soli iz organizma putem bubrega. Smanjenjem zapremine krvi smanjuje se pritisak na zidove krvnih sudova, potvrđuje Mayo. Često se koriste u kombinaciji sa drugim grupama lekova radi stabilnije kontrole pritiska.

Antagonisti kalcijuma

Antagonisti kalcijuma sprečavaju ulazak kalcijuma u mišićne ćelije krvnih sudova, čime se onemogućava njihovo preterano stezanje. Kako objašnjava StatPearls, efekat je opuštanje krvnih sudova i lakši protok krvi, što rasterećuje srce.

„Kod trudnica je lek izbora metildopa“, dodaje Nina, „a kada je etiološki uzročnik prvenstveno stres, kardiolozi u terapiju uključuju i benzodiazepine.“

Razlika između lekova za početni i hronični povišen pritisak

Pristup terapiji nije isti kod osobe koja povremeno ima blago povišene vrednosti i kod pacijenta koji godinama ima potvrđenu hipertenziju sa već prisutnim oštećenjem krvnih sudova, srca ili bubrega. 

Najbolji lek za pritisak u početnoj fazi često nije isti onaj koji se propisuje pacijentu sa višegodišnjom hipertenzijom.

„Na početku se obično kreće sa manjim dozama, monoterapijom, i pokušava se sa nefarmakološkim merama“, objašnjava Nina. „Daje se šansa svesti pacijenta. Kod mlađih osoba bez komplikacija terapija je često jednostavnija i lakše se postiže dobra kontrola pritiska, ukoliko pacijent sprovodi sve predočene mere.“

Kod dugoročne i višegodišnje hipertenzije krvni sudovi su strukturno izmenjeni, kapacitet srca je smanjen, a funkcija bubrega slabija. Tada se izbor terapije obazire na sve ove činioce i obično se kombinuje više lekova. Što se ranije postigne kontrola pritiska, to je dugoročni ishod bolji.

Najčešće nuspojave i na šta pacijenti treba da obrate pažnju

Nijedan najbolji lek za pritisak nije bez posledica. Adekvatna terapija se uspostavlja prema individualnom stanju pacijenta i njegovoj toleranciji na neželjene efekte.

„ACE inhibitori vrlo često daju suvi, iritirajući i uporan kašalj“, naglašava Nina. „Ako ne prestane nakon nekoliko dana do nekoliko nedelja, menja se cela terapija.“ Sartani, koji su zamena za ACE inhibitore u slučaju preosetljivosti, ne daju kašalj, ali često izazivaju vrtoglavice, osećaj umora i povišen kalijum.

Antagonisti kalcijuma kao osnovna neželjena dejstva daju oticanje stopala i članaka, peckanje, osećaj toplote i crvenila u licu i glavobolju. „Ovo se dešava primarno zbog širenja krvnih sudova, koji jeste u mehanizmu dejstva samog leka“, kaže Zdravković.

Kod diuretika javljaju se vrtoglavica, prekomeran pad pritiska, opstipacija, grčevi, slabost i često mokrenje. Beta blokatori, jer direktno utiču na rad srca, mogu da izazovu vrtoglavice, zamor, usporen rad srca, hladnoću stopala i šaka i manje energije.

Ono što Nina posebno naglašava jeste praćenje:

• merenje pritiska tri puta dnevno i vođenje dnevnika
• kontrolu jona natrijuma i kalijuma u krvi
• praćenje funkcije bubrega (urea, kreatinin)
• evidentiranje neželjenih efekata
• adekvatan unos vode radi izbegavanja sinkope

Može li se pritisak kontrolisati bez lekova

Kod graničnih i blažih oblika, odgovor je da. „Apsolutno može, naročito u samom početku nastanka bolesti“, kaže Nina. „Navedene aktivnosti zajednički zovemo nefarmakološkim merama lečenja i imaju veoma važnu ulogu u odlaganju terapije.“

I onda kada su lekovi već uključeni, ove mere mogu poboljšati kontrolu pritiska i smanjiti rizik od komplikacija.

Ishrana

Kako navodi British Heart Foundation, određene grupe namirnica mogu pomoći da se pritisak prirodno snizi.

U svakodnevnoj ishrani korisne su:

• povrće bogato kalijumom poput spanaća, brokolija, paradajza i krompira
• voće poput banana, pomorandži, bobičastog voća i kajsija
• integralne žitarice kao izvor vlakana i minerala
• zdrave masti iz maslinovog ulja, orašastih plodova i semenki
• ribe bogate omega-3 masnim kiselinama

Smanjenje unosa soli, prerađenih namirnica i alkohola Nina izdvaja kao mere sa najjasnijim efektom.

Fizička aktivnost

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, fizička aktivnost ima direktan uticaj na kardiovaskularno zdravlje. Umerene aktivnosti, šetnja, biciklizam ili plivanje, često su dovoljne za vidljive rezultate u kontroli pritiska i opštem stanju.

Upravljanje stresom

Hronični stres može doprineti naglim skokovima pritiska čak i kada su ostali faktori pod kontrolom. Kvalitetan san, redovne pauze, boravak na svežem vazduhu i jednostavne tehnike opuštanja pomažu organizmu da održi stabilnije vrednosti.

Koje kombinacije lekova daju najbolje rezultate u praksi

Pitanje koje pacijenti najčešće postavljaju jeste koja je terapija najbolja. Nina je u tom pitanju oprezna.

„Zbog kompleksnosti samih patoloških procesa i složenosti kardiovaskularnog sistema, nemoguće je reći da je neka terapija bolja u odnosu na drugu“, kaže ona. „Ovde je rezultat vrlo individualan.“

Ono što sigurno daje rezultate, i pre uvođenja terapije, jesu promene životnih navika. „Apsolutno, naročito u početku“, naglašava Zdravković. „Pravilna ishrana, fizička aktivnost, obustava loših navika poput unosa alkohola i duvanskog dima i redukcija telesne mase mogu da odlože terapiju, a kada je terapija već uključena, mogu da poboljšaju kontrolu pritiska i smanje rizik od komplikacija.“

Često postavljana pitanja

Za kraj

Hipertenzija je hronično stanje koje se u velikoj meri može držati pod kontrolom kombinacijom adekvatne terapije i promene navika. Prema procenama zdravstvenih institucija, više od 70 odsto pacijenata koji redovno prate terapiju i menjaju životne navike uspeva da stabilizuje vrednosti i značajno smanji rizik od komplikacija.

„Najbolji lek za pritisak je onaj koji odgovara baš tom pacijentu, koji se redovno uzima i koji prati savestan stil života“, zaključuje Nina. „Bez te kombinacije, nijedan lek ne može dati svoj puni efekat.“